Seljačke radne zadruge i njihova uloga u poljoprivrednoj proizvodnji : predavanje održano na Kolarčevom narodnom univerzitetu

Тако су врло широки и организациони оквири по којима се организују сељачке радне задруге. „Општим упутствима за оснивање и пословање сељачких радних задругаТ која је издала комисија за аграрну реформу и колонизацију при влади ФНРЈ и „Угледним правилима за сељачке радне задруге‘‘, која је изДало Министарство пољопривреде и шумарства ФНРЈ, уствари су обухваћена она искуства и они облици удруживања, који су створени на иницијативу самог свесног и радног сељаштва и који уствари чине њихов живот, рад и свакодневну праксу.

Првн члан правила сељачке радне задруге гласи: „Да би повећали принос, смањили трошкове производње, повећали своје приходе и тиме постигли већу корист за себе и државу што правилнијим искоришћавањем постојеће људске и сточне радне снаге, машина и оруђа, земљорадници из села оснивају сељачку радну задругу за заједничко пољопривредно газдовање."

Правилима је даље предвићено да је ступање у чланство задруте потпуно -Добровољно и да у задругу може ступити свако сељачко домаћинство, као и свако поједино лице коме је пољопривреда главно занимање.

Задружно домаћинство које се учлањује уноси у задругу и сву своју земљу, изузев окућннце са кућом за становање и економских зграда потребних за његово лично газдинство. Поред тога, задружно домаћинство уноси у задругу и сву радну стоку, справе, оруђа и алат, онако како се члаиови задруге сагласе на скупшгинн. Стока и пољопривредни инвентар који је предат задрчзи процењује се и исплаћује одмах или у ратама.

Задружна домаћинства уносе земљу у задругу на четири разна начнна; или је дају задрузи у закуп, илн је уносе као основицу за поделу прихода према вредностн унете земље, или је уносе као удео на који се плаћа камата, или унапред образују задругу којој се додељује земља из државног земљишног фонда.

Земља коју су унела задружна домаћинства на ма којн начин остаје власништво оних који су је унели у

14