Seljačke radne zadruge i njihova uloga u poljoprivrednoj proizvodnji : predavanje održano na Kolarčevom narodnom univerzitetu

9

Овај задружни облик није постојао нити Је мога-о постојати у старој Југославији. Ове задруге су, плод народнооолободилачке борбе и поникле су одмах после ослобођења у разним крајевима Југославије, н-арочито у селима где је за време рата пламтела нарбдноослободилачка борба и међу колонистима и аграрним интересентима из разних крајева Југославије који су ;добили земљу у насељима Војводине, Славоније и других крајева на основу Закона о аграрној реформи и колонизацији. Прве сељачке радне задруге основали су они код којих је углавном кроз народноослободилачку борбу сазрела свест и схватање о потребама и преимућству колективног рада у пољопризредној производњи. Ово је било једНо стога што су им искуства из борбе пбткрепљивала то уверење, а друго што је то био наЈпогоднији, најразумнији. њима најприступачнији и најкориснији облик удруживања, које им може омогућити успешну употребу машина и справа у обради земље у време тешке оскудице и несташице справа, алата и радне стоке непосредно иза рата.

Користећи машине пољопривредних машинскнх станица, сељачке радне задруге су, од самог почетка свога постојања, могле организовано да спроведу обраду земље и сетву тракторима, машинску жетву и вршидбу и многе друге послове: То и даје сељачкој радној задрузи обележЈе новог и вишег облика задру-жне организације, у-којој је уз колективан рад могућа примена савршене пољопривредне техаике, прнмена напредних метода науке и праксе у пољопривредноЈ производњи, што није било могуће при.менити у усамљеном ситном сељачкрм газдинству. То је, истовремено, и основна полуга за повећање и појевтињење пољопривредне производње, што води бољем материЈалном животу и бољој будућности нашег сељаштва. Прела-зећн преко садашњих пролазних тешкоћа са којима се боре сељачке радне задруге и од којих су главне већ отклрњене, кроз те чињенице морамо посматрати перспективу развоја целокупне наше пољопривреде у будућности .