Seljački kredit : fakta, misli, kritika

152

А: могло би се рећи:

„за земљорадника у смислу овога закона сматра “= онај који у главном издржава себе и своју породицу пољопривредом“.

У чл. 34. први пасус треба потпуно да огпадне, а други би могао да гласи овако:

„Остала занимања и ако се баве пољском привредом, нису земљорадници у смислу овога закона. у

Чл. 14. Код већ пресуђених тражбина или које буду тражбине пресуђене, било по тражењу новчаних завода или приватних лица и преду-_ зећа о: дуговањима из чл. !. овог закона и где је дужник (или дужници) осуђен на плаћање, власт надлежна за извршење пресуда и утергвање наплата, изузетно за годину дана од ступања на снагу овога закона, неће узимати у попис (оврху) за наплату нити за дугове продавати она покретна и непокретна добра обележена у тач. 4. 3 471. закона д:- поступку судском у грађанским парницама за Краљевину Србију.

А могло би се рећи:

„Изузимају се за годину дана од прописа за наплату по пресудама за мораторна сељачка дуговања непокретна и покретна добра из тач: + 5 471. грађанско судског поступка“.

Као“"пример неправничних и нејасних израза имамо у чл. 10. последњи пасус који гласи:

„Државна Хипотекарна Банка рачунаће новчаним заводима, на подељене и додељене кредите по овом основу, камату ону коју као просечну и средњу буде плаћала и још 19 годишње у име провизије. („Поде. љенни“ било би доста, кад би био одговарајући технички“ термин).

А Ма рат ИМА ји је сам наслов пројекта који гласи: „Закон о дуговањима ин задужењу земљорадника 22 Дуговање је израз, који се употребљава, кад се посматра један кредитни однос са гледишта дужника, на супрот изразу, „потраживање“, кад се посматра са гледишта повериоца. Задужење значи радњу, којом или ствара кредитни однос или којом се он документује