Seljački kredit : fakta, misli, kritika

25

#Л

како се објашњава вапај зоог »трезаљлужентности“ сељакаг

Међу пријатељима пољопривреде на језику протура се већ неколико деценија једна заблуда, која ни код нас, ни на страни, није довољно сузбијена. Каже се да је пољопривреда привредна грана која много мање рентира него ли ма која друга привредна грана и да због тога она не може опстати са каматном стопом коју плаћају друге правредне гране. Ту тезу заступа и г. Д-р Стојкозић у својој књизи „Пољопривредни кредит у Француској и организација пољопривредног кредита у нашој земљи ' овим речима:

„Пољска привреда не доноси толико прихода на уложени капитал као трговина и индустрија, нити пољопривредник може свој капитал да обрће тако често, нити да остварује толико добити као трговац и индустријалац. Основни капитал земље посматран одвојено као фактор производње доноси малу ренту па се стога не може и не сме сувише високим интересом ни оптерећивати. Што се пак тиче сталног пословног капитала, који представљају: справе, машине, стока и т. д., он може донети много већу ренту, јер се може паметним гајењем стоке, употребом бољег семена, бољом обрадом и ђубрењем земље остварити већи интерес, него што га основни капитал доноси, разуме се, кад не би стајала по среди несигурност и нестабилност, које су специјалне одлике пољопривредне производње. Отуда и кредит који се даје пољопривреди мора бити нешто јевтинји него онај који се даје другим привредним гранама, чије су погодбе производње и повољније“. (Страна 80.). -

То је, као што рекох, огромна заблуда. Никако се не може апсолутно рећи да индустрија и трговина рентирају боље но пољопривреда. То је индивидуално и периодично врло различ-