Seljački kredit : fakta, misli, kritika

26

но била ниска камата, чим је принос предузећа. процентуално мањи, дужник је незадовољан, протествује, тражи помоћ. Не може довољно да. се истакне чињеница, да је целокупна народна привреда Југославије плаћала у главном у 1924. и 1925. г. камату од 24—40%. Само Јужни Славени могу тако брзо да забораве оне силне чланке, интервјуе, претставке и запомагања дужника. из те периоде. Подузетници су радили за повериоце, а многи су и пропали. Истина је да би камата у 1925. г. била нижа но што је била да. смо имали банке са даљим погледима, али је и најнижа камата била већа од квоте рентабилности и због тога се кукало на зеленаштво.

У Србији је било обе врсте зеленаштва и индивидуалног и социјалног, — прво спорадично. Уосталом у историји света не постоји случај да је већи део једног народа био жртва индивидуалног зеленаштва. Ја ово нарочито подвлачим због тога што г. Настас Петровић, са свом безобзирношћу човека који је одрастао у политичкој агитацији, тврди како је цео народ у рукама зеленаша. Да је то случај, сељаци не би чекали позив учесника ванпартијских зборова на учтиву посету Београду и осталим варошима, свршили би они то одавно сами уз аплаус закона о заштити државе. Постоји закон револуције. Индивидуално зеленаштво је спорадична, али стална појава у Србији. Може се рећи да се наш народ на то већ навикао. Социјално зеленаштво пак је периодична појава у Србији, о чему најбоље сведоче чињенице, да се и жалбе на зеленаштво појављују периодично. Тога је било у Србији 1836., 1856., 1859., 1873., све су то године великих поремећаја у пољопривреди, а нарочито рђавих и често гладних година. У таквим се годинама терет камате, који се иначе сносио, осећа и сувише тешким и отуда протести и незадовољства.

После смрти најтрагичнија је ствар у животу човека добош пред кућом или пред радњом. Многима је лакше изгубити главу но имовину.