Seljački kredit : fakta, misli, kritika

45

финансирање колонизације, а затим за инвестиције пољопривредних удружења.

Дијаметрално је различна структура нашенародне привреде од оне француске, па и проблем пољопривредног кредита. Ми смо једна. од земаља најсиромашнијих покретним капиталом. Још пре две године су најсолвентнији. дужници плаћали камату 24 до 30 од сто а нормална камата је данас такође за врло солвентне дужнике 12 до 15 од сто. И код нас постоји потреба за дугорочним пољопривредним кредитом, па и за финансирањем колоната. Али је много прешнија и много важнија потреба за

краткорочним кредитом, за обртним капиталом пољопривредника и за исхрану. (Саобразно старинским теоријама о кредиту г. Д-р Стојковић говори неповољно о потрошачком кредиту. IV се теорију измислили Енглези, у доба када тако рећи није било сељака код њих. И потрошачки кредит може бити нерационалан као и произвођачки; међутим нема потребе за креди-. том, која је толико оправдана и толико прешна,

као она за исхрану пољопривредника услед рђаве године).

Код оваквог стања ствари законодавац је имао право да постави питање, која је то државе у којој је потреба за кредитом пољопривредним била или је данас слична нашој, а која га је повољно решила, па да тамо потражи пример за израду закона за наше потребе. Да је тако

урадио пут би га одвео у друге пе ван Француске.

6) M задругарство је у Француској релативно најнеразвијеније.

Ситан пољопривредник може доћи до кредита само путем задруге. То је данас аксиом, па је појамно што је на исто гледиште стављена и Дирекција за П. К. код нас. Али је то требало да буде разлог да обрати пажњу сличним установама ван Француске, пошто је за-