Seljački kredit : fakta, misli, kritika

48

ку. Ту је основну идеју аутор пројекта потпуно упропастио рђавом редакцијом.

Забрањујући сељаку задужење по. меници према новчаним заводима, а то је смисао оних одредба, по којима се сељачка меница не може есконтовати код новчаних завода, аутор пројекта мисли, да је искључио сељака из портфеља новчаних завода. За Србију то још може бити прилично тачно: ван сваке је сумње да кредитор сељака неће пристати друкчије да га кредитира осим по меници, пошто иста код нас процесуално има својство јавне исправе. Али је горњи пропис готово безначајан за целу велику · Југославију, из разлога што су тамо поступци грађански и менични тако рећи изједначени. Није процесуално никакав већи ризик код признанице и облигације но код менице у Војводини и Хрватској.

Одобрава се сељаку задужење код трговачких, занатлијских и других подузећа. „Подузећа“ је скроз неправнички израз, њега нема у нашем законодавству; али би се на основу члана 1. Закона о Радњама могло за невољу да узме, да је подузеће исто што и радња. Радња је пак по Закону о Радњама врло широк појам, тако да се може рећи, да се сељак може задужити по меници у роби или рачуну код свих и свакога, сем код сељака, чиновника и рентијера. По Закону о Радњама сматра се као радња и биро. Израз „новчани заводи“ такође је код нас у законодавству неодређен, а у про јекту конфузан. Он се тамо дефинише као друштво на деонице или акције, обавезно на јавно полагање рачуна. Израз „деонице или акције“ значи да постоје за себе деонице, за себе акције. Међутим то је погрешно, јер су то два израза, који исто значе. Уместо овога требало је просто рећи, а то је била идеја ауторова: акционарска друштва, јер су само та друштва, на акције и обавезна на јавно полагање рачуна. Из овога ипак излази, да се сељак не може да задужи менично само према новчаним за-