Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

30

(Оне су нека средина између наших до мапих оваца и оваца Мерина, али имају у репу неке жлезде, које луче маст т.ј. лој и кад се овца или ован добро угоје, може реп да им тежи до 18 килограма, те од те тежине не могу да иду на задњим ногама, него се вуку или им људи направе два точкића испод репа и тако им подметну, да тежина репа буде на осовини точкића, како би се лакше кретале.

Код нас је познато, да муслимани не једу маст, али једу лој, због тога су ове овце врло подесне за њих и они их много гаје и воле.

Ову је особину дала овим овцама сама природа, јер у овим крајевима лети не пада киша по 4, 5 па неки пут и 6 месеци, те је за то време врло слаба паша, јер сва трава изгори и онда она маст у репу служи овцама, као резервна храна.

Козе су најбоље оне, које су шуте и које мало брсте, него више пасу, као и овце, а вима су им велика, те дају доста млека.

Чувене су ангорске козе из Мале Азије, а код нас из околине Зајечара.

(Ова раса коза, кад се добро негује, може да да једна по 9 литара млека на дан.

Пошто смо говорили о: кравама, овцама и козама и о њиховој доброј страни, што дају добро и укусно млеко с кејим се хране људи, а нарочито деца, то нам је дужност да коју рек немо и о производима самога млека тако: млеко и ако се највећи његов део троши за јело као млеко, али се остало употребљава на прављење Сутера — масла и сира.