Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

и посади у своме селу, али доцније види да воћка не напредује и ако доноси неки плод, он је са свим друкчији—дегенерисан. Оваки примери заплаше сељака, и он изгуби веру. и у расадник и у економа, те му се вишеи не обраћа. Међутим и код нас има врло лепог вопа, које се већ одоманило у нашим крајевима ито воће у сваком крају, где добро успеза, треба неговати и развијати а страно садити само онде, где је 2 ТО показало, да доо успева. 7

Једном приликом ја дођем по Петрову дану, на Врачеве, у једно доста планинско место сод једног доста сиротног домаћина и он ме лепо дочека и спреми ручак, те лепо ручасмо и пријатно се изразговарасмо, али после ручка он ће мене запитати: „А Бога ти господине, би ли хтео јабука“» Ја знајупи, да је ту планинско место и да су ту тек трешње узреле запитах: каквих јабукар Сељак: „Па имам, господине, још лањских од мојих јабука“.

Ја му одговорих да донесе, и заиста донесе неколико комада. Кад их ја узмем и загледам: дивне јабуке, румене, једре, крупне, да не можеш од њик очи одвојити; ово ме много изненади и после га запитах: А Бога ти пријатељу, колико дрвета имаш од ових јабука» Нашта ми он рече; да има: два тридрва вета. ' Ј

1 овог одговора, наставим ја и кажем му: Болан пријатељу, па ти незнаш, шта имаш, Место да си посадио и изкалемио бар. 100 комада, па ако хођеш и више, јер ти имаш доста земљиште, или што ви кажете, ових

ШЈ

АЕ