Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

39

прво одслужи војску, па да иде у село и да види, шта је тамор

(Сутра дан опет управник позове Милорада у канцаларију па му рече: „Милораде, звао сам те, да ти исплатим, шта имаш да примиш, и да ти кажем, да сам потпуно задовољан за ове две године како си код мене са твојим радом и да желим, ако хоћеш, после војске опет овде да се вратиш. Милорад прими заслужено и дукомента. па саопшти управнику своју намеру. Нашта му управник настави. „Врло добро, ти можеш бити од користи и теби и селу, а што се тиче мене, ти си заслужио, да ти ја и школа у свему изађемо на сусрет и кад ти год што затреба од семена или савета, слободно дођи, све ћемо ти учинити“.

Милорад задовољан овом управниковом похвалом и обећањем. захвали се управнику, поздрави се са њиме и оде, те се поздрави са свима наставницима и ђацима,

Кад пође Милорад се тек онда изненади и виђе, колико су га свиу школи волели, јер га испратише сви: ђаци, наставници па И сам управник и пожелеше му сретан пут, што Милорада толико гану, да им не могну ништа друго рећи, него само: „хвала“ и бризну у плач. Управник кад ово виђе и сам за мало што не заплака, али се прибра и рече: Немој Милораде да плачеш, за тебе ће свуд добро бити, ако таки останеш као што си код нас био. Милорад оде, а ђаци осташе, да причају о његовој доброти и вредноћи.