Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

44.

Стражара,одлете на све стране, али сре Милораља ништа ње закачи, пошто се уза вид прилично даље припио. Но тај бљ откри му једну тајну, коју је он сам слу замишљао и која га је одврапала од страха и ужаса те бурне, мрачне и побеснеле НОби а та је тајна била, да он сагледа у својој бл:зини три лица једно за другим како се приПРЕ његовојстражарии онај прасок

и разорење стражаре би му одмах јасан | да је то била бомба и да је њоме пиљано на њега, као на стражара; с тога не промишљајући ништа даље, скочи неколико корака кроз густу помрчину на оног првог непријатеља и добро је одмерио растојање, јер га једним замахом прибоде бајонетом за земљу у ком се ПЛ ЛО чу један крик: „О ве, их фале тод!“ (Јао, ја погибох). Затим Милорад поче да пуца из своје пушке, нашто истрча стража са својим командиром, да виде шта је се догодило, али у густој помрчини нису могли ништа ПИЈЕ ТИ, него пожуре к стражари, где је био Милорад

ћо о бис

28

љеса ајн

55 В

и кад дођу до ње, имали су шта и ПИСТА. јер је стражара била сва порушена, а Милорада ни од корова; те они помислише, да је

и Милорад са стражаром отишао у ваздух и почеше већ да га жале. | После најјачег праска и удара грема и пупња бомбе и само вебо беше се мало смирило и тек с времена на време, ар а зах у громови благо преко небеса, а фијук побенелих ветрова узео блажији тон, те се цела оре врабаше благој и тихој мирноди, 2 облаци из свога безумног сударања, ковит-

- парна о уиа