Seljak mali kralj : iz života seoskog siročeta

није и тд. али наши сељаци то све не знају нити каквог плана имају, него онако раде како: су им стари радили и кад им добро роди година, онако по срећи и природи, они бесне, а кад омане, они руку под појас па хучу и задужују се и то разуме се код зеленаша па скуп интерес, па после, и ако им роди година, род оде за дуг и интерес, а њима остане опет шупаљ нос до очију.

Зашто неби и ми се потрудили, па сазнали све о нашим пословима и како се оре, сеје, где се шта сеје и кад, које су расе стоке најбоље, како се негују и најбоље хране, да би давале највеће користи, како се умножава и негује воце и т. д. и т. д., па дам ми имамо и кола и коње и волове и краве и кобиле и жита и воћа, па да будемо мали краљеви, јер: заиста сваки је паметан и вредан сељак мали краљ па своме поседу, јер у кући заповеда својим чељадима, а ван куће управља својим поседом и паметним радом може имати и кола.

и коње као у двору, и ја то желим свима вама |

као и себи, а на част вам посланички мандат.

Сељаци кад саслушаше Милорада, дубоко: замишљени проговорише: „Тако је. Имаш потпуно право и ти си међу нама заиста мали

краљ, јер си подигао својим радом и трудом. себе, твоје село, а од. неоцењене користи и околини“.

После овога збора сељаци толико заволеше Малорада, да га од тада више и не зваше по имену, него Мали Краљ и сваки је сматрао 3: част и срећу, да има његово познанство и

пријатељство.