Seljanka

авва:

п

шовито, а морамо брати воће, онда треба причекати да стане киша и да се воће на дрвету осуши.

Летње воће треба брати само јутгром и вечером, пре сунцчева изласка или око заранака, чим седне сунце. Воће, које се обере преко дана, кад су велике врућине, неми ни онога мириса, ни оне сласти, које има воће, убрано јутром, за време росе.

Крајем овог месеца већ се и шљива бере и суши. Сува шљива је врло важан производ наш, за који сваке године уносимо у земљу лепу пару. Ове године, кад је летина у многим крајевима наше земље или издала сасним, или ома нула, сушењу шљива ваља да поклонимо нарочиту пажњу, јер суве шљиве ваља да нам колико толико накнаде оно, што смо изгубили жетвом.

За сушење ваља узимааи само потпуно зреле шљиве. Сва дрвета у једном воћњаку не сазревају у једно доба. Па чак и на једном дрвету сав род не стаса од једном.

Зато се греши, кад се све шљиве са свих дрвета, у једном шљивару, оберу истог дана. Шљива је онда најтежа, кад је потпуно зрела. Зато себе много штети сваки, који бере шљиву, пре но што она дозри. Потпуно зрела шљива, кад се осуши, слатка је и мекана, а недозрела кисни и тврда је и корава.

Мува Мува је најгаднија, најодвратнија и најопаснија животиња

међу свим животињама које живе по људским становима и двориштима.

Мува слеће не само на људе, те им досађује и пецка их, него пада и на људску храну и погани ју. Најгоре и најштетније је то, што мува врло радо пада и на ђубре, балеге, пиштевину (мокраћу), људске хракотине и бљувотине, на смрдљиве мрцине и стрвине, на људску мокраћу и изметине и

_ разне одбачене дробове и отпатке закланих животиња и хране.

Мува понесе, својим маљавим ногама, по нешто од свих тих гадних трулих и смрдљивих ствари и кад слети на наш хлеб, шећер, мед, млеко, воће и другу пранј остави на њима, са својих брљавих ногу и губице, тог гадног и смрдљивог тру-

Ме, . МИА # • Завиља-