Seljanka

1)

послени људи, измишљавају и товаре један другога или оне што мимо пролазе. Од свију тих паланачких шала најчешћа и најомиљенија је она која се зове: Каскалов дућан. Па и ако мало ко да незна за ову шалу, ипак се нађе увек један добар део сељака којима је то сасвим нова ствар, и који се лако на тај начин „нагараве“. То су обично они, да се најблаже изразим, наивни сељаци, који се збуне чим уђу у град и у вреву варошку, и онда чине и они а и други с њима којешта. (Они ће, на пример, банути у апотеку и ту тражити федерместере, вренгије и уларе; а упашће у неки ситничарски дућан па ће питати пошто једно бријање. Или затраже тако нешто чега никад ни у једном дућану није било. Таквога обично једва дочекују беспослене ћифтице и не испуштају га шале из руку, док се добро не насмеје с њим, а после га предају даље.

~ · — Може л' овде, рођаче, да се бријем» Запита један такав. Они га одмах измере колико је тежак.

= А пошто» пита сељак.

— Даћеш грош.

— Немо него да вам дам дваеспара!

— Па да га обријемор2 питају се као они за тезгом и на ћепенку.

— Па може!

— Хајде, рођаче, улази. Прођи кроз она врата тамо. Знаш, ми баш и не смемо, немамо еснавско писмо, па може онај Мита брица да нас тужи што те јефтиније бријемо, па му калпимо занат. И тако уве· ду сељака у авлијицу, која се налази иза дућана, и која је обично врло мало уска и дугачка, и служи само зато да се ту слажу сандуци за еспап, зарђале плехане: фуруне, сулундари и ђубре из дућана. Изнесу столицу и посаде ту сељака у сред циче зиме, утрапе му у шаке ћасу са сапуницом, па га насапуне добро. — Причекни, рођаче, вели му ћифтица, а ја ћу сад овај час, само да превучем дватрипут бријачем преко кајиша, па ћу да те ујдуришем ка невесту! Али, дотле, седи па држ' ту ћасу!

То. рекне, па се изгуби на једна од многобројвих врата. А сељак седи на оној: зими, држи ћасу о-