Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

Лоренс Стерн 1Х

Двоје су њих били на његовом самртном часу болничарка и један слуга. По правилу такве особе не пате од сасовфћез зстрепа!, али тај особити слуга био је изузетак. Неким чудним случајем тај човек, Џон Макдоналд, слуга Г. Крафорда, једног отменог Стерновог пријатеља, водио је неку врсту дневника, у коме налазимо прост и описан извештај о догађају. Г. Крафорд је, изгледа, био узео нову кућу у лето 1768 године, и „у то доба“, пише књижевни послужитељ, „Ле Стерн, прослављени писац, разболи се у старој Бонд улици у дућану код „Свилене кесе“, Њега су по каткад звали Тристрам Ш]енди, а по каткад Јорик, и био је врло велики љубимац госпоштине. Једног дана мој је господин имао друштво на ручку, и говорило се о њему, ту је био херцег од Роксбера, па граф од Марча, граф од Осорија, херцег од Графтона, па Г. Герик, Г. Хјум и неки Р. Џемс. „Џоне“, рећиће ми господин, „идите видите, како је данас Г, Стерну“. Ја одем у стан Г. Стерна, газдарица ми отвори врата Ја је упитам како му је, а она ми рече, да одем горе до болничарке. Ја онда одем у собу, а он је баш умирао, Причекам једно десетак минута, али после пет он рече: „Ево дође“, па диже руку као да отклони ударац од себе и издахну у часу. Господа се јако сневеселише и јако га ожалише“,

Пратња је била 22 марта; двојица су свега ишли за сандуком, Бекет издавач и Р. Џеме.

Сјајна поворка познаника са ручкова и салонских ласкача беше ишчезла. Авај, јадни Јориче!

Тело би погребено у гробље Св, Ђорђа у Хановер Скверу, где се на помол Мермер-Капији и широком зеленилу Хајд-Парка и данас види плоча на гробу (много доцније подигнута). Нешто грозно мора се поменути овде, Марта 24, два дана по сахрани, у мрклу ноћ, два лопова ископају тело и продаду га професору анатомије у Оксфорду.

Професор у своме одушевљењу удеси нарочиту (седницу и позове на њу неколико својих учених при-