Sentimentalno putovanje kroz Francusku i Italiju

ри“.

Лоренс Стерн ; ХЛ

достојан писца, јер привидни јунак не игра уопште никакву улогу, До треће свеске није се он још ни родио, а и после остаје сенка од сенке, Тачнији и прикладнији наслов био би: „Мишљења Тристрама Шенди Оца са неким одломцима из живота ујака Товије“. Књига се апсолутно измиче аналази; (Стерн и хоће то, и најбоље што можемо урадити биће, да целу ствар назовемо врстом раблеовске фантазије.

Главна идеја узајмљена је из Дон Кихота. Место бесмртног витеза и његовог пратиоца Санча имамо Тристрамовог оца и ујака Товију, и писац, по својој замисли, опширно експлоатише њихово узајамно неспоразумевање.

Сјајни а празни филозоф, Тристрамов отац забринуто гледа како се цео његов спекулативни ватромет разбија о прозаичну душу његове жене и простодушност ујака Товије. Али читалац ужива у пикантно зачињеном прштању и пенушању игре и том противношћу добија дубљи поглед у њихове ствари и симпатију за урођену искреност и отвореност официреву.

Неки од разговора између тих личности тако су пуни живота као никоји другиу књижевности. Ни један од њих не разуме, може се готово рећи, ни клете речи од оног што други говори, али се разговор води и даље у реду, јер ни једном од њих није се јавила та сумња. Једино Г. Шенди Отац наједи се по који пут, што га други не разумеју. Од-– ликујући се једним од најоштријих суђења на свету, он се јада, што није у стању ни најмањи делић тога да унесе у главу своје жене.

У првој свесци (Стерн црта врло вешто, иако. јако идеалисано себе у попу Јорику, по ком је име– ну он био познат међу пријатељима у Лондону и које он узима у призору са графом у Сеншименшалном пушовању. У седмој свесци налази се чувени догађај, кад се бледи Тристрам сажали на једног магарца у некој улици у Лиону, Могло би се очекивати да ће му он понудити свежањ сена или чкаља —" али се дешава оно неочекивано — он му понуди