Serbska pčela

82

иевразумителна Греческа имеиа огадиЛа"^ кђ Римскои страиии и Церкви ие обрату, кои се у то доба тако исто трудила, да Сла* венске и друге народе подђ свого руку доведеЗато е, кадг> 6 наизрЈл1б разсудт^ узео сва Греческа писмена, и видЗзвшш, да у Славенскомђ езмку има шштв и други гласова, кое Гречеека писмена зам$нути не могу, извадГо € изг> Арменске и Коптхчееке Азбуке н1зКолико потребногласнм слова , коима е свима јоштв нЈколико сасвимг> новм причисл1о, у редг> поставј« и сђ им-енма Славенскима снабд'ћо, и Тако е наипосл1з Азбуку, кого е изтј разнм Азбука состав1о , и коа пре н±,га иигд^ суп1,ествовала иие, Славенскима народима предао. 1 оштб ово едно Г. Д, запмтати морамЂГ ј ии су ли сви ови народи као Миднши, Грцм, Германи, Келти, Латши, кои са свИма своима доцшима изродцћтма као и Славени у о* иу 1ндЈиско - Еуропеиску классу падан) коти и сви 1ндјиски народи принадлеже, ни еу ли БелимЂ сви ови народи изђ 1нд1е текЂ у Еуропу дошли ? и небмли се сђ тммђ истммђ правомЂ рећи могло да су сви Јндшски народи наипре у Еуропи бмли ? Никако. Ио кол4но 1афетово по умножешм свомђ разд^ливши се иа многа племена разм^е се у различне стране свјзта, непрестакЛи ме ^у тммђ и данасЂ участима своима сроднммЂ бмти. §. 13. „Случаи Славенски слова. м Славени, подђ коима ее и Серблви разумЉваш, сђ законоМЂ ГреческимЂ пр1име, као што