Serbska pčela

бб

1мтО самв пре казао, не само нЈ.ка, но сва Греческа писмена, и само у новшмђ временима почиу едни СерблЂп збоп, отступлешн свогљ от1> старогг. СербскогЂ езмка нЈ>ка писМена К у (илловмма додавати. — Да су пак!> Русси подв ПетромЂ великимг. петт> Гречески писмеиа 5, лј-, изђ свое, но не изђ Славенске Азбуке мзбацћхли, то бш се допустило Г. Д. $ но да су они кое Гречески кое Сербски 10 до ] 5 слова из!> Славенске Азбуке избацнли, и да су перви Церковнми езмкЂ изневћрили, о томљ тако судимЂ, да в Г. Д. сђ тммђ своимђ изречехпбМЂ нЈку мало не пристоииу шаЛу себи дозвол10. Писмена паКЂ она, кои Г. Д. за стара Сербска держи, могу се само узети као поздши за часТв езмка искварениогЂ СербскогЂ у наиновпшЂ временима додаТцм, Отђ онћ! писара Сербски учииЈнни, хсоима су Често случаипе нб^овм предписаЦа или Нев^" жествомЂ порођение Погрћгнке за наисТрон{1а Правила служиле. Правописан1е кнћига ЦерЛоевггћевм , Божидаровићевм Загуровићевм и друти, ИЗузммагоћи н±ка посТоннНа правила, могла бм се сравниТи сђ правописатемЂ, едПогђ имућнЈегЂ садашнћгЂ земледћлца, кои у дћли пространногЂ свогђ домосТорителства беЗЂ сваки правила онако пиШе, као што 6 отђ невћштогЂ учиТелл свогђ , кадЂ е ЧасловаЦЂ учЈо, научити могао. И при свемЂ томђ хоштб н доданасЂ ни едногЂ Славенина иезнамЂ, Кои бм тако срећанЂ, да намЂ правописанје пеб * ча-