Serbska pčela

85

д^ла и пр. есу кимге писаине разнмма слозима и нар1 ;чЈама, но езмкЂ 6 у НБима еданг,, јј гоо Славенскш или Сер(Јск1и. Подђ именемг> езмка собстпвеннммЂ разум^ћвагосе коЈрени р^чш и 1-ране опљ нби произмшавше. Кадг> су оии у два езмка различни, онда су езмцм међу собомЂ различни ј но кадт> се знаменованЈи р$чш и грана нвинм у самомЋ езмку находе, онда су оне свакомг. иар-ћч1н) обш,е, изклгочавакгћи само оно, кое се са свим1> ош1) корена свог1> езмка удалило: онда ве^Б оно ни е вмшше нар$ч1е, но са "сви.мг Другш езБтк-Б. Гдјз прим^чавамо мм гао у нашемљ нар^чш. Мм немамо садг> двоисшвенноп> числа, не говоримо: есма, даема, п1ема, ио есмо, даемо, пЗемо: мм у еамммг. гоимђ глаголма измЉнули смо окончен!е: сл^здователно раз.тика ни е у езмку но у нарЈтн), к.об се чрезЂ шо ни мало ни е уклонило отљ разума и своиства езмка. Реки ће се: мм много имамо двоаки имена, изг. кои су една Сербска, друга Славенска. Но сћ чимг. ћв се доказати, да многе рЈчи Сербске у усти народа налазећесе, но не у светомг. писму, ни су рЈчи Славенске. Шшо и нема у Б1бл1и? То ни е доказателство: перћо збогг. тога, што се у свакомг. езмку еднозначећи р^чш налази, сл^довашелно и у нашеМЂ мора и бмши 5 друго: што многе рЈчи, кое се за мниме Сербске держе , и у свнш,еннммЋ кнбигама налазесе \ тре^е: свнш,енне кнвиге пишус« вообице вмсокимг. или важнммг. слогомг., и