Serbska pčela

86

и збогс* шога, ако се и не бм у НБима налазило н5 »колико р^чш, гао шшпп> не ошрмче , да оне ни су Славенске р:ћчи : ерг. у ка» ковом1> важномЋ сочинен1к) на^и^емо мм гие^ врдати^ брбллти, гунђати , мелЂовЂ, слипарити и подобне овмма низке р^чи ? Ошве^Б бм бмло дерзновенно, само збогЂ тога за Славенске и не держати, што и нема у вмсокимђ сочиненЈнма, гд^ћ ни е ни прилично да су. Да узмемо Бјблт, ЛЉпописе Сербске, народнјз припов1;дке или п4сне : у свакомђ ошћ ова шри рода сочинен1Л, на^и^емо мм различне слогове, различиа нар±ч1н, и много особмтм р4ч;и, кое се у друхчшг. роду не налазе: но нишгпа ман^ нбшви се корени опеггљ налазе у обхцемљ езмку, кои свјм сочинен '1Д родове обузмма, Мм заиста нећемо наћи у народномЂ езмку: благоприв ^тливостђ, велел^ше , добледушЈе , лгобочесппе мановен!е, наперсшникг! , преимут,ество, рачеше, сласшолтобЈе, отношен1е и пр. а напрогпивђ тога у БКјлји и другимЂ ЦерковнммЂ, МНИмммђ СлавенскимЂ кнвигама : леполанљ, душманииЂ, пршннКЂ, наиимућши, разрачитисе, посластица , ношиво и пр. оскуд ^ваго: но загао ни наиманћ збогЂ овогђ различ^н нв можемо мм заклгочавати нЈзку разлику езмка. Свака р^ч& пушша ошђ себе гране, отЂ кои су нјзке приличне вмсокомђ а друге простомЂ нар^ч(го или слогу. Нити се изђ овогђ разд^летн може пошверждаваши, да оне едно и исто дрво не составлаго. Могу се н-ћки по-