Serbska pčela

102

СЉдвш боииикђ садг> у домг. улази, Добро вече! домаћимг. назмва} Скланнгоћв се онђ по соби хода И бркове следеннигае чисгаи. СадЂ на свакоп. гау онг> свои взорг> бацм, И пуганичкш свои пргалнгЂ скидаше, ГГакг. на клупу спроћу пећи с^дне; Погледавшхи на ликтз Спасигаелн Прекрсгаисе — пакг> за гаммЂ уздане! Заведе се сђ нбимђ домаКинг. у р1»Ч1.: Куда идешЂ да отг> Бога на ^ешЂ , СамциШЂ позно па жесгаокомЂ мразу ? По гааковомЂ гаа нишко времену, Непугауе ниш' путовага' може, См4шећ1и се воииикђ отговори! „ЗарЂ самв шакву н вид^о зиму!" ПакЂ имђ стане казмват' походе , К.удЂ е ишао за как'вм година. При коима и бобвима бћ1вао. ОпомииЈзмђ с': ОсакоиЂ смо узеДИ $ БезЂ шубара и безЂ рукавица: ПрахЂ с' подигао ошђ нашега хода ! Топове смо водомђ довозили, Сђ мора наМЂ се ни су ни надали НечеканнмМЂ и драгиМЂ госгаима, По кулама Турцм су дремали, А мм сложно на стЈне скор!е, Нетрошећи време, полетЈли ј У добоше тамо загрмили, ПотемкинЂ е повмкао : ура ! На све ТурКе срушила се гора! НашЂ