Serbska pčela

105

VI. РУССШСКО КПБИЖЕСТВО. Да е МНОГОСШруЧНММЂ и МИОГОЧИСЛСИН 1)ТМЂ Славенскимљ кол^нама не само полезно но и иеобходимо, ако се уважавамо, нуждно, да се у свима ошношен^нма, изузммакЉи само еданЂ пол!ШЈческ1и согозђ , бол^ и изближе нозиаго, а особмшо у смошренхго посшепенииП) изобра;ке1пн сеогђ да се у взаимномг. п Љ ш Л мђ познансшву находе, шо е мшслимђ, шако неоспорима исгаина, да ће е свак^и правми Сербскш наученикЂ и чишашеЛБ безЂ иаиМад^гЂ двоумЈн одобриши и признаши. СваК огђ нар^чја СлавеискогЂ кнБижесшво, и посшецеино и^гово разв1НН& за свакогЂ Сербскогђ кншжевника', ошђ велике е важносши и неоп^шшме кормсши: но да Руссшско кнбижесшво шшшб превосходше черше на себи носи, кое насЂ II сил1пе и лгобовше кђ себи привдамлгого, увЈзренЂ самв, да Ке се свак !и не само Сербскш или каковогЂ нибуд& другогЂ иар^чЈн СлавенскогЂ кнћижевникЂ, ио и инороднми наученикЂ, комђ су оне свезе, кое су за све народе наикр^пчхе и наиавегше, ма даиманЉ и нзмеЗјБ ова два народа, Русса сир^зчћ Н Сербалн познаше, изузммакЉи само повгпоришедно говоримЂ, пол1га1чесК1И созозђ , у обомђ