Serbska pčela

104

И нашг. сосЗздг. — пагордившш с' луномЂ, Подигне се сђ воиномћ проптшљ Русса Махомеда онг. узме засгпаку, И међ& кр5;пке сбересе градцве, К'о цернЂ гавранЂ чекао е на Руссе На полннн боећшсе сразит'; Напредг. по^у орлови Руссшски 1 Мужесшвенни иемаго преграде , Душа имг> е воеват' готова, Раздалосе, Ура ! —• и на џпппе ! На соколма носили се зими Наши храбри за Варну козацк! Ђа.шпЛ стоно предг. нама на путу, Прек' Бадкана ми смо прелетЈли! —. И Султан1| е стао просит' мира, 1 Честћ трудовма , враговма погцада , Цару нашемЂ великомЋ ошрада, Земл1>и покои, ц-ћлои воини конацЂ, Мирг. п^астлћивБхи —- свему д-};лу в1знац;г>, Хвала тоби, о швд сЈда зимо ! ЕрЂ тм ладбишЂ свешми краи Р оссјискпт , Тм насЂ ш З зшишђ мразоМЂ, 0 ро^енна, И играшЂ се са крвлвд ошђ бон$ С ђ тобомЂ орао нашЂ бистр1б лети, ДЉцу зиме у иама познанз: Ч исшђ си$гђ зимнш и мразЂ зимнЈитвердми, Влиста зв Ј здомђ , предЂ сунцемг. се птпи ј Тако н РуссЂ не гледанЉг. враге, Поражава, крши, к'о мразЂ зимомђ, Но на добро еднак' с' топи душомг. Усерд ^емђ гори — за сзогђ Ц а ра. рус,