Serbska pčela

и Јгћгово просвЈццеше окруасава насг. саме многима удоволћсшвЈнма у живогпу} да нјзгова гомшииа и доОродБшели служе намЂ за ш/ипљ домашиви наелажденјн^ да е слава 1гћгова наша слава} и ако е оскорбигаелио човеку, назмватисе смномћ презр^нногЂ ошца, шо зарљ е манЈ; оскорбишелнЈе и гражданину назмвахписе смномђ презрЗшногљ огаечесшва. Такимђ образомг> лмбовв кђ собсшвенномг. благу, производхГ у нама лгобовљ кг> отечесгаву, а лично самолгобхе гордостБ народнго, кол служи за подпору отечесгпволгоб1н. Тако су Грцб1 и Римлнни держали себе за перве народе, а све друге за варваре} шако Еиглези, кои у наииов1н времена, вмшше ошђ други ошечестпволгобхемЂ славесе, вмшше нежели други о себи мечтаваго. 8. К не см З шђ ммслити, да у насЂ, у Сербш нема много отечестволгобаца: но мени се чини да смо мм излишно смирепи у ммслима, о народномЂ свомђ достоинству; — а смиреше е у полхгахки вредоносно. Тко самогЂ себе не уважава, хпога безЂ сумхх^ и други уважавати неће. 9. Не говоримЂ, да лгобовв кђ огаечеспхву мора насЂ засл^пиши и увЈрипхи, да смо мм ошђ свхго и у свему наиболвиј но СербинЂ е дужанЂ по краинои м!зри знати ц^ну свого. Да допустимо , да су н^ки народи вообхце отЂ насЂ просв $хценнга, ербо су обстонгаелсгава нвина бмла срећтн: но да почувсгавуемо и сва благод$лнхн судбе у разсу -