Serbska pčela

117

Стварг, пзћтскуе да и рукоштсе оц$нимо. О тђ ови су иамЂ до сад1> три позната, едаић сирЂчв о'п» 1590 год. другш отг. 1700 и трећш доцн1и 10штб отЂ неггознате иаМЂ године. Та три рукописа описао е и оц!знш П. Шаффар!кЂ у Бечкимљ ЛЛ;тописима (I,. III. стр. 58 и пр ), и показао е, да е рукописг« трећш, кои е Раичг. у своши Исторш 1794 печатаннЋ издао, а Енгелг. на Шзмецк^и езмкЂ превео, да е, вели, една сиромашка рамота. То и опреводу ЕнгеловомЂ казати валн. Што се сравн^нногЂ рукописа оттз 1700 год. са рукописомг. отћ 1590 год. тиче, и то е д1ло соверш1о И. Шаффар1кг>, знатнБ1И мои пргнтелБ , и здраво га е обнснен1нма пов ^стнмма и лшбословнмма обогатт. Изг> тога рукописа, ув-ђравамосе да е установл^ћнно ДушаномЂ ЦареМЂправо, отђ Преписателн искваренно: гд^ е бмла р ^ћчБ о воиски ту су се преписи о десетку уметнули $ у изговору права садЂ су се Греческа садЂ опетЂ Турска изражеша у писменностБ Сербску мучки подкрадала $ и што е јоштб горе незнаго^и науке законодателне преписателБИ, давно су установлешн Славенска наопако толковали. Што смо о Д^лу ЕнгеловомЂ казали то исто разумЈти треба и о изводима феслеровмма ( III стр. 790 и пр. ) собраннмма. Друго издаше права Душановогђ естЂ у СерскомЂ Л&топису ( 1828 Ч. 14 и 15 ) ј но недостаточно и пуно тупограф1чески погр^шака. (Види Л^топ. Бечк. вмшшереч. Числа стр. 41.)

17.