Serbska pčela

ш

17. ПисменностТз Сербска. ■ —: Трсба знати ^ да су, у Бугарск.ои и у Сербш постала нарЕЧ1Н Славенска и направила нар^чхб Церковно , кое е дало почетаКЂ нарЈшго Русс1искрмг. г Садљ текг> у наша времепа обраћенно е нато внимаше, и шштб та стварв ни 6 подпуно изнсн^нна. Достаточно изаснеше н^но оставламо РуссЈискимЂ наученицмма ј нби се она иаивћ1шше тиче ј нБхова е и дужносТБ дакле, да едубоко изсл^де. Изв монаст51ра ( СербскогћХилендара) на гори Аеонскои, гд^Ј се доданасЂ много р1;дки и мало комг> познатм рукописа сакрмва, размшли су се духовницм свуда, и лмде закона Греческога. просв^п^авали су. Важно е то , што о старашнма духовенства Русс1иског1> и велики К.ннзева РуссЈиски у XI и XIII в^ћку, у основашш училиш,а, Кнћигохранилиш,а и собрашн д"ћла редовнм, писменноств подићи усилавашћисе, ученнми МитрополхтЂ Еуген1и и Шаффар1кг> говори. У прочемг. хотн да остаиц&1 д-ћла художественнв!, кое смо по већои части у отломцмма получили ув^раваго насг>, да се у Сербш и у Руссш писменностБ рано подигла, но треба ничимђ ман^ II то опоменути, да су само они К1> нбои могли присп^ти кои су се кђ чину ДуховноМЂ посветити хот^ли. Писменност!. ни е распростираниа на туђеземномЂ, веЗгћ на народн^мг> СлавенскомЂ езмку, кои се већћ 86/ год. Здраво у Сербхи обпуШЋ учшпоТребаина то вниманхе обратити, што езмкг> ГречесК1П ни е тако врсдоиосан!. показаосе,