Serbska pčela

49

Лос?шД |>одитисе имућа слкдства изђ Ас1е, 1сао наивеће свое пр1ател"^ у Еуропу позвало, цвЈтали су СербскославеИски на гогу живеКи народи, подђ собствешилмЋ управлеијемг. еднокрвнм свои Бождова, Банова иКралЉва, п^ваго^и обезсмертћеина д^ла прос!нвши народ1њи Влад^тела и Отечестволмбаца , собмрагоћи сладке плодове сђ благословенне медомЂ и Млекомг. гобзукЉе своеземл^, лгобе^и и поЧитукЉи свакогЂ прјдтелн, а презиру^и пакостног!. и злоковарногг. непр1нтела, миролн)бивогтз и гостолтобивогЂ , но у време нужде ратоборногт. и осветитисе удгћнЉеп* отечества свогђ . ПослЗз изгнанја Арав1искогЂ изђ западЕуропе никаковми јш 1 ншјш немирг. ни е дуго времена блаженно спокоиство ове части св^та узнемиравао, докђ на еданпуТЂ зв!>роподобни Татари сђ крвавоМЂ МБппицомђ на Сербскославенске народе перве не наи^ђу, и нби агестоко ие нападну. Русси, Полацм, Словацм, Бугври } СерблБи сђ прегрдн &шђ пол;ерТвованЈама и уш,ербомЂ своимђ спасу отђ ко иечне погибелви дерктаункћу Еуропу. Но текЂ што се ова отђ страха и трепета опростп, а оно ЈошТБ немилостивЈа, доштб грозша судба посл^ мало времеиа на ново постигне го. Ненасмтима жела грабежа и властолгобЈа, по осво6Н1Н) Цариграда, повуче чопоре Мухамедове к.ђ средоточјго ЕуропеискомЂ. Но само се преко гробова Сербски витезова тамо приспЗзти можаше. За нЈколико дакле стол^гпа бориласе СербЈа, Босна, Рватска, Далмацја , 4 Бу-