Serbska pčela

142

што ^е, и хоће ли достоино оц^ћнЉнно бм ти ? — Но да допустнмо и то, да бш се полгелви ГрамматЈкосочииитела каковогљ богатши или сиромашими, у великомг. или у маломђ достоинству пресудителБ наћи могао, кои 6м у „ пресуждешго" свомћ правила безпристрсПСЈШ наистронпе наблгодавао, за то опетљ не сл±дуе, да се сочин±нна Граммат!ка чја нибудЂ Ма^ицм „поесужденЈн' 4 ради поднети може. 6рЂ мм держимо, да ни наиславнш Д±еписацЂ , МудролтбацЂ, П4сиотворацЂ, пресудителв „Граммат ^ке наибблЉ" бмти не може. — у свима овмма наукама можемо мм нзђ туЗјм кнвига славнмма постати: ал' Писменницм Сербски само ћемо онда бмти, Кад1» езвшЂ СербскЈи отђ миожества народн±гЂ п у корену н$говомђ , и у гранама и у цв ±ту и у лиш±у бол± познае-' мо. — Сви дакле они учешш Серблшт не могу, нити имаго права о ГрамматЈки Сербскои конечну сентенцш изре±и , кои ни су у станго, да сами тако и не наиболк) ГрамматЈку" сочине. Такб само Граммат1КосочинителБИ могу ГрамматЈкопресудителБима бмти ! — Но гд1з су тјн ? Ако се гд±. и налазе, тко ±е насЂ мо^и ув±рити, да ће еданЂ Граммат1= косочинителБ туђе д±ло онда за совершеннхб признати, кадЂ му у исто време по нЉговои Грамматши све сама превосходства предЂ очима врве, кон ни подђ кои начинЂ не допушташ, да се ч1и друпи труДЂ но само нЈговв праведно наградити мора. ■ — И зђ овогђ свсгаг сл±-