Serbska pčela

149

У Другои части између многи драгоц1;нностп, кое мм зОогђ ограниченногЂ простора Дневника нашегг., као што бм смо желили, сообгцити не можемо, на страни 56 налазисе: „ Сћос1епЈе 5 МПшЈа^еог" Д"ћцо ! н самћ „ М'" куланв," Молитесе „Отче нашЂ :" Злок д1~>цм цосимђ Корбаче, А доброи орпхе и „ Колаче. НеоцЈзнимми всеобхцности Славенске Списателћ и Издател& пјзсаиа овм Колларг> мало ниже у толкованхго свомђ вели : Ово е шштб еданљ обмчаи измејју остатака старов^рства Словачкогђ, каДЂ су сир^чћ Словацм по Ме0ОД1Н) и Кур1ллу Греческе јошт & Церкве держалисе. Сравни 1оанна Чапловича „СетаеМе уоп ТЈп§агп II р. 285:" Да е Греческа Церква у УнгарЈи нко и то до Гемерске Столице горе распростран^нна бмла, показуе саМЂ стародревими сребреннћш печатЂ обш,ества Охт1не, на комђ е образЂ Св. НЈколан ГреческогЂ Еп1скопа пзр ^занЂ. Тако исто знасе, да су т<> ржипј,иогђ м$ста ( МагкШекеп ) .1 <11 ч Га иазваиногЂ жителћи ГреческогЂ закона испов$дателгл1 бмли. У Слабошкои Церкви и данасЂ се шштђ виде Греческои Церкви доликукЉе иконе. На стр. 149 подђ числомђ 9, и наименоЕан1бМЂ „ Мас1аго111ап1а" 10штћ ова п ^сница Изложенна стои: „НадЂ ТатромЂ се небо намрштило, Натмурило мракоМЂ громовитммЂ , ГранЂ св валн , Взгђ се замут10, Продиру^и брегове студение. Обе