Serbska pčela

58

но отлично м!;сто, едио пз!> п},колико рододгобивм особа состонвшесе дру;кство гд ћ се и сам!> опред1лен1бМЂ може бмти нЈкимг. на* ђемљ, За цћло срејћиогБ иашегг. састанка вреМе непрестанно насг. „вообице и воособћ" наи> родолЈобивЈн чувствованлн и ммсли гр^нху. Точка, ? около кое се као землн и проче пла нете около сунца окретасмо, и отђ кое се отТИснути не могосмо бмла е „ИародностБ Сербска, благостоаше народн^ и просв-ЈзшенЈе н$гово." ПочеМЂ се збоп. саме наступивше ноћи разстати принућенни бмсмо, сваК1И сеомђ дому поитимо, да природомЂ опред$леннми покои т4лу отдамо. ТекЂ што очи кђ спу сведеМЂ, и благопрјитнои тишини ноћнои у обнТ1Н предамсе, а душа моа у наивеличествен, нши својои д^ателности поканеесе. На едаипутЂ се у ономђ истомђ величественномЂ хр. - }Му нађеМЂ, у к.омђ самл прошасте годцне на самвш Видовђ данЂ СербсконароднБИ Храни-» Телн онаи о СербскославенскомЂ Роду разговорЂ сђ наблмбопмтнхимЂ духоМЂ преслушати сподобшсе. ТекЂ што сђ отважшомЂ см4» дост1К) ,на восточну страну очн обратимг., а рно и исте оне надЂ СербскимЂ землама ланскогодишнјз ХранителЉ угледамЂ , отђ кои СербЈискЈи тихммђ и-Јзкимђ но чувствованЈН пунммЂ гласомЂ овако говорити начне: Све, шТо бм се о цЈломђ Сербскославенскомђ народу вообхце казати могло, оставићемо садЂ на страну, и само наМЂ е потребно данасЂ, да се о онои грани истогђ народа по? раз-