Serbska pčela

49

мсшовои рздовзлн , но иосл4дн!|ј ово никако ни су в4ровати могли. Зато Максјм!лјан1| Рапна (Иатиб ) Серблбина ( 8вг\уЈег лоп СеБиг1Ј, кои е Турски добро знао, као уводу кђ Сигету пошлЈ, да се точше о смерти СолШановои изв^сти } но оваи^ будући да отљ пре ^ашнви свои воинички другова познанЂ буде, берже болјз отудг> поб-Јзгне, ништа друго не знакЉи казати но то едно, да Турцм збогљ тога, што се торжествеинши улазакЂ Султановг. у освоешши градЂ све еднаКо отђ ■едног1> дана на друПи отлаже , заклнтваго и мшсле, да онђ мерта†бмти мора 17). Како годђ што су около овогт. времена сви у унгарЈи живећи народи, тако су и Сер6лГ)И у Унгарји три влад$телн ималиј едни су сир ^чб подђ законншмв Крал $МЂ УнгарскимЂ а Н$мецкимЂ ДареМЂ станли у други су ггодђ лрмомЂ ТурскимЂ стеннлиЈ а трећи су опетЂ ЕрделБскогЂ (Руделћскогг. отђ руда) Кнеза за Господара свогђ признаватн Морали. Сва три пакЂ ова у Унгарш Влад^телн онако су изме^у себе живила, како е кадЂ и сђ кое стране в4тарЂ дунуо б&10. НародЂ Сербскхи садЂ едномЂ, а СадЂ другоМЂ по среЂи нбшвогђ оружјн подложанЂ е бћЈвао. ОтудЂ се скоро у свима походима и ратовима изме^у три ова влад'1>телн вођешшма догађалода су едни Серблви проти†рођенне, 6ра~ће свое^ други сир^чЂ Сербалн, сђ мачеМЂ у рун .б! ића _______ 4 мо; 1ђ 1ш. 23Т 302 . ф ; 7. 65. —