Serbska pčela

^§-®®®€*8®вв®®вв®®®®®в®®®®®®®®®®®®®®®®®<§€

V. И 3 В 0 Д И. СЛАВЕНСКЕ СТАРОЖИТШСШ. Слапени V Подунавлк). (Продужена повћсхница.)

4. ПриступакАи мм кг> уваженјк) ове сђ едне стране отвећг. знамените, а сђ друге опетг» отвећг. тамне истор^ческе приповђдке о старобмтнмма с4диштама Славеискима на Дунаву, и о томђ , како су ји Власи отудг> изтерали, ц^лми таи предм ^тђ на три питаиа разд1злгоемо: а) Откудћ е извукао НесторЂ ту свок) гра^ђу? б) Тко су Власи? в) Шта пов^стница о истини или неистини тогђ истогЂ поданјн засв^дочава ? — СматракЉи на перво питан-ђ отговарамо , да НесторЂ ту свого грађу сђ .никакове друге стране ни е извући могао развЉ изђ народнђгЂ предаша , а нарочито изђ народнви припов^дкШ сачуванм у пђснама и пђванкама народа СлавенсКОГЂ. Но да послушамо шта и други судцм о томђ веле. Н олнкђ ГолубовсК1И (О (121ејор18асћ ро18к1с11 \Уаг82. 1826. 8, стр. 58—59) ступагоћи за ШлецеромЂ КарамзиномЂ, ДаниловићемЂ и ЛелевеломЂ тако се о изводима Несторовима изражава: „ПочетакЂ свое хронље, у комђ о разд&лешм земл^ између смнова Ноевм говори, исписао е НесторЂ сасвимЂ изђ л%тописаца Вјзант^иски. Па и то, што се о преселаван(ђ и разпростиранм СлавенскомЂ спомин^ покраИ н Љ говогђ собственогЂ обстонтелногЂ знанн збогЂ подобјд почива на ГрчкимЂ и ВЈзантшскиМЂ еписанхнма, кон е НесторЂ и разумђвао и уживати умђо."" Но овомђ противно говори МитрополхТЂ Еуген1*л (СловарБ истор, о россшск. писателахЂ духов. чина II- /