Serbska pčela

- 09 —

Не велику Церкву са три стране обкола Џк> двоспратне ћелш, а сђ четверте ћелЈлма лјјсиномђ равни ходници, ЖелЈв су ј разна 8 ремена подигнЈте. ВДашу су страну они у1 дови свћтски Свешгеници зидали, кои су по 8 кусу старји времена до Народнћгт. у Карловци 1769 год. держаногЂ Собора послћ смерти жен а нмовб ! д-ћцу свого и куће на сл^ћпои срећи оС тавлнти, и у калуђере ступати морали. Тајови дакле многи Свештеници , све едант, пореД1> Другог -б, како су у МонастнрЂ долазили, тако су сваши за себе и по едну собицу зидади, до к 'Б иаипослћ изћ многи оваковм собица сђ временом г & цћлии редт. ћелја покраи Церкве не подигнесе. Сћверне и восточпе ћелЈе ј поздше су. Знамените вмсиие кула уз%. западну страну ћел!Н сприлмблћна естт. по свои прилици наивв1ша у Фру шкои гори, и црепомђ « покрмвена. аулу ову или бол ћ да рекнемо звонару иззидао е трошкокљ своимђ пређе 100 година (ночетакњ зидан^ 1733 г.) Андреи АндреевићЂ родомЋ изђ Ве:нке у Срему, а доцше земл^ћдержства УФелова Адмш^стратор%, и Кралћвсши над-а Ноштама Управителв Варадинскхи, кои шпшослћ због'.' нћки Коморски париица у наивећог« сиротин&и нашавшисе, отђ Братетва Реметскогв у Монаст &јрђ позванЂ буде, гдћ е н4ко време пожив!о, затимЂ преставјосе, и у женскои Церкви на лћвои страии саранћнк 61 .10. У с'];веровоеточнол№