Serbska pčela

— ■68 —

наши древностш носветити можемо, даотма, као што смо казали, по. силака иашима и дал], пропитамо, и извидимо : еда ли се- сир [;ч г !, гдћ ниојдђ не 6 б 1 какови паметници налазили, коп ; 6б1 су сђ Ј0бБ1ЧабНБ1МЂ ВСп 'т. и отверднЈТБвга МонастБЈрскимт. „мићнЈемт. основапје" велике Ремете у времена Оеодосш велнкогт, узводили, Ако се о овомђ иредм&ту Русшске нечатапе у 17 в1;ку кнвиге Церквене са нашимЂ рукооисш .пл» (/орбулнма сложе и израпннк), то ми себи напредЂ ннпгб наисрећнш у нстомт. предпр!ат1го усп Ј јхђ смћло. об Укгги можемо. Какове е судбе оваи отвећЂ старвзи МонастБ1р г Ј» отђ свогђ постанка до навди времена имао, мб ! ништа засадЂ казати не можемо: ст> ^ тимђ се само у оваи парЂ задоволвити морамо, што то на жалоетг. нашу знамо, да е онђ у разна времена оте Турака много пострадао. 11аипосл Ј ј кадђ се већђ и ТурскомЂ м^ћсецу сђ почеткомЂ 18 в&ка рогови ломити почну, и Турци посл- Ј ј Петрићке надЂ нкима одержане по6Ћ де 1716 :?одкне из% Срема сасвимЂ протерам, онда и МарлЂ VI !\шераторЂ повративши исТ031Ђ МонастБЈру пређашн^ н^гове Земл^> и саме 11р?в1легш Монастлтрске, кое су стари јоштђ ВладћтелБИ Иоиастмру даровали бвШ> . а Турцн и' когорели, на ново 1722 год. потверди. То исто сђ прјв!легјнма и Марјн Оерез!« 1743 год. учини. — ,,