Serbska pčela

__ 114 -

К'о и краика гога Еуропеискогг.: Шта св^дочит' могу т!и св^доци, Отђ свогђ носа што не виде дал:ћ ј Истра самогЂ нрекорачит' не сму\ А да допру до блатнога мора, Ил' Уралски ЕМСОК1е гора?! Чест1> и слава Моуседа великомг., Первомг. знанцу Бога и природе, Ал' ме ^ђ дЉцомђ самогЂ 1зраидн * ПервомЂ писцу д1зла човечш, Жиде кои браћу свош драгу, Како знао, тако упознао Са животомђ Азхе источне, Та колевке човечЈа рода ; Онђ Азшски свете хснвиге страна, Каво и мог'о све е сакупш, И то тако као нптко друпи, Изме^г. ев!го народа на св ^ту: Ио нев^штЂ се о Еурогш чинн Као дЈ>те отђ три годпнпце. Ал' сз томе дивити не треба; ДухЂ времена, теретЂ Егупетскш Отђ и+, га е друге искао жертве: Дковл^ви да с 1 дигну потомци, /Кивотђ Моусеи жертвоват' е морао; Све с' морало пренебрегнут' друго ! Та дичанЂ 6 стар^ сл1шаЦЂ Омпре, ДичанЂ тп е да дичшегЂ нема, Изме ^ђ св1 н) подђ сунцемЂ, п^ваца Ев' до самогЂ данашн^га данка ј • (грЂ узЂ гусле Давор- нворове, 15езЂ очпо и безЂ школе врстне, А са струивкомЂ конБск!е репова, Ошћва наМЂ Трого и гонаке, ТестолгоОне гордости ^линскеДа с' и данасЂ цЈлми св^те диви;