Serbska pčela

— 115 -=

Ал' све свое и у кућн своЈоиСербала се ПћвацЂ и не сећа, 11'о да и нема на овоме свћту! Но и старцу с' чудитн не валд, резЋ ОЧ1К) ерЂ с' ни маћи мон;е; А Камоли да се сви народи Р<ш4ани по бћломе свћту Распознам, своиски опћваш! ! —• НаКЂ и СаМОМЂ врСТНОМЂ 0уЦ1Д |Ду, Отважн ^емЂ писцу л' Иродоту, Свима другимЂ мудрицама ГрчкимЂ, И ЛатхнскимЂ, ма коимђ ли драго, Свћтао образЂ свћтомЂ предЂ ц^елмМЂ^ Д1ного добра што намЂ сачуваше , Отђ старме дћла човечш, ПредЂ очима нбинммђ почии Ј нм, Ил' чувенм изђ народнљи уста: Но II ОНИ , ШТО и у нбинои Кући, ) Ил' око н!з на двћ трн ли стопе Вмло нћгда, како умћдоше, Казаше намЂ, и хвала имђ лћпо ■ 0 Сербима тако замучаше, К'о да с' нћми роћени отђ маике. Но и НБима замћрит' не треба; М*ада К лјн к'о пролћћна роса, Шта и јоштђ онда извершитн моглај Ни опасат' 10 штђ се не умћвши Гдћ 6м знала свогђ краеве свћта И по н ^му разсћнне лгоде. "ем' 6 могла научит' питомце, Ил' Куда и' упутит' неаке, Кадт> имђ скоро вершннкинн бепте • в ужду се учител&ка зваше, А ни сама себе учит' кадра.' Послушаи ме Народе престарми "одлиниче первогЂ човечества! 10 г