Serbska pčela

~ 118 —

(;дноме е "'сосЉдство Варварско, ДругомЂ л+.ностг>, а трећему глупостц Иопелосе на враТЂ и кркачу, Па га давп као лгота гун, Што непушћа докђ га не удаЕи. ^ДанЂ с' пен^ духоМЂ надг> облаке, Ал' слабачка не дерл;е га крмлца, ј0рЂ нсгроши сву честитостћ свонз, У часима раскошЈа свога, 1Та му брчна опадаш перца : Другји тужанЂ по дну бездне пузи, У мраку ће окончати Дане, Свогђ живота не вид1о св!;та. 1оштђ имате два три ли народа, Што с' стубови човечхн рода; Они су л!-пе провели године, И вредни су што су дугов^чни, И што с'дугомЂ надаш животу: Ал' таковм отвеТгЂ мало есте • Б огђ бм дао да и' више има ! Ирођосте ли све пред'];ле св^та? Прегдедасте л' све краеве земл^ ? Вид&сте ли стар!егЂ народа? Или веЈКегЂ мишицомђ снажн1бгЂ, Или умомЂ бол1з обдареногЂ, ТворцемЂ самммЂ и природомЂ маикоМ1>» Отђ Сербскога Народа великогЂ, Отђ Сербскога рода отве^Ђ древногљ, А остарит' нигда не могућеп. } Вид1">сте ли ве!ае предјз.га, НадЂ ДержавоМЂ Сербски дћдовина, ј'е са мачемЂ лштммђ разширенм, Ио покоемЂ стечевм домаћимЂ, Утвер1)енм Божхомђ десницомЂ 11реко старогЂ и новога св1-та?.' Грци бмше мудри и разумни :