Serbska pčela

- 119 -

ЈТак^ гдЂ су ИМЂ домаће границе, Шт(, 6' имали за стотину лЈ.та, Ј1е у ово но у оно доба, 13рО!ш1 Су с' рћдКИМЂ м1лл10н 'Ма, У цнЈтуће славе свое време; СаДТ, се брое самммЂ тшсућама, Н ^ чцмђ више, нег' стотине што су, Своц лгедш а отђ Грчке крви^ Пак), и тога данасЂ небм бмло, Д а Се СербскомЂ крвцомЂ не обповн Гр*До име сђ назовинародомЂ : ПаМ|; ТН ици свћдоци су тога 1ош} ђ и д а насЂ предЂ очима сзћта ! рчм л;1Н има рћдка срећа даде, Са крвавћгмђ своимђ мачевима, Д а {Јазшире владу моћи свое^ П оловиномђ завладан) свћта. Они бшше народЂ силовитми, Но Ј^'о Сербскш иикада велиК1И, К 'о и данаст^ што и наликЂ ни су, Кром' КаДЂ <>М су 10штђ толики бмли, ^два бм су Серблћ достигнули, Д»с7'игнули ил' и* не престигли ■ @рЂ сђ грабежомЂ што и игда стечено, На вратђ на иосђ растећисе мора! То е судба моћнме римлана, Нодћлћнм већЂ на многа нта, К'о птичића кадЂ и' лстребЂ тера! С ноцђ разрћшенЂ ломно пруће дае! За римлнн'ма Т сутони с' диготне • Разширише владу по Егропи, Та За време Карла великога, Често сђ штетомЂ Сербски домовина: Тежко и рећи, ал' се рећи мора ; Они Серб'ма не као рођени, Већг крвници своимђ враговима.