Serbska pčela

- 124 —

баспалЈнм спрама себе Серба, творјо сва небсса своа, Ш завЈсе узв!о небесне, Пвкђ 1гћвцима своимтј огнЗзнмма, Свим' ликовма Ангел-Херувјма, Свим' отдЗзл'ма престол- Серафјма СкиптромЂ своимђ зал1ануо светммт>, Да „Трисвато" поати престану(Кое с' нигда прекинуло ни е, Откако е БонаегЂ престола) Нагнуосе заТиМЂ надЂ землБицу, Да саМЂ чуе, да очима види, @Да ли му тварка отговара Концу ономђ, комђ 6 нам^ћнЗзна, Силомђ Болцомђ кадЂ е сатворена ? Чиста сердца, душе благодарне Сложнм Серба затресоше КарпаТЂ, Та поднодЉ Творца -Савваооа, разнћжише и сама небеса, Светми престолЂ Отца - Свемогућца, Кои умилЉнЂ дћломЂ моћи свое, Серб-Народу к'о перволгобимцу, Ев' благосло†сђ неба посла овахт:: Серб-Народе створе мои премилми ! Серб-Народе благословенЂ бмо! Серб- Народе в^ков^чанЂ бмо! Серб- Народе по св ^ту с' ширш ! Брол бмо к'о на мору п^саКЂ ! МударЂ срећанЂ, чсститђ свуда бмо ! Болби мојои свагда угод1о ! Н %сне п !;в 'о ма куда пошао! Сђ вгћчносћу се и небомЂ сродш ! Нам^рен^ мое оправдао !! То свершјо, што -а наумш !!! —• Свемогућца испунишес' р&чи; 6рђ Богђ гд% е и напредакЂ ту е;