Serbska pčela

- 123 -

О Индима разстастесе браћомЂ; Ови кђ гогу а ем се кђ западу, Окренете и срећио приспћте, Сг> м!лн)н'ма мужки. ; женски глава, До на море Церно и Каспшско, Пре времена мудрога Моусеи, Дћде правогЂ повЗ-стнице лшдске ! Гд* бм дакле стари Дћлописци, ЈЗмли Грци, ил'ма кои други (Јпоминнли Серблћ и д+ла имђ Писали имђ судбе, обћјчае, По первмма вћцима разсуте, К .адЂ јоштђ ни су ни рођени бмлп ?! Изме^Ђ ЦерногЂ КасшискогЂ мора Бм пре^осте срећни у Еуропу, И приспћсте кђ дивнммђ Карпатима, Гдћ кадЂ СербскимЂ проп^васте гласомЂ, А изђ грудш Творцу благодарнм, КарпаТЂ хладнми заборави: тко е? Заустави бурћ и вћтрове, Заустави стуже и снћгове, Да с' наслуша гласа човеч'ш, Отђ постанка нечувеногЂ сввгај Животна се редомЂ искупише, Отђ скакавца до наивећегЂ звћра, Да с' навмкну пћснам' и веселго, А свогђ первогЂ Серба Господара} Сунце нрко, к'о што нигда ни е, Растерало магле и облаке, 11а е стало те се забленуло, Обезекло к'о у дне Навине, И чудисе гласу и пћванго, Кога не чу откздђ служи Творца! СамЂ Свевмшнћш са престола СЕОга, ПунЂ лгобови спроћу створа свога, А умилћнЂ пћсНОМЂ и усКЛИКОМЂ