Serbska pčela

— 149

запаДЂ себи покорили, потрЈДИли су се, да уредбе своб и по Галиц^и, КЈ6ВЈ, а и у самомЂ серДЧУ Р Ј С '° утверде, да главну твердннго ^рчко-РусЈиске Церкве поколебаго, и да и разп але- 1оштђ 1204 год. пошлв Капа 1нокентаЧ 1 0 Цосланика едногЂ кђ Роману Метиславићу, ЈЈцезу ГалицхискомЂ, кои се онда збогЂ одеррцн свои надЂ Мађарима и Полнцима поб-ћда „рослав;о б &10. 8М;му дакле Папа истми обћјјаваше, да ћему нћколико градова Полбски, и титулу Крала РусЈискогЂ дати, ако законЂ Лајјнскш гфјимЈо буде." ПосланикЂ јошгб и то своимђ примамителнБ1ма рћчима дода, да га Пака РимскЈи мачомЂ светогЂ Петра богатншЂ, снлнммђ , и славнвшЂ учинити може, КнезЂ РоманЂ саслуша Посланика, истергне мачЂ 1 свои, и рекне му: „бли Св. Петра мачЂ као о; В аи ? Ако е онђ овомђ подобанЂ, то може, ' комгодђ хоће градове д4лити; ерЂ а га не тре' баМЂ, доклегодЂ мои у руци имамЂ". Године 1247 обрнесе Папа 1нокентш IV Кнезу ШевскомЂ Дашилу Романовићу сђ по. до 6 нб1мђ предлозима, об4ћа му Полкску круну, и отб Егропеиски Держава помоћБ проти†Татара. Овбгмђ обћћанћмЂ намамлћнЂ подк вергнесе КнезЂ ДашилЂПапи; шта више, и в писмо му о „соединенда" Грчко-Русшске Церј. кве са Р имскомђ напише. Ово „соединеше" ни 6 дуго транло; ерЂ грађани КГввски волили а