Serbska pčela

45 -

џа Дашннице рћчима, ништа лк-нгЈ; носл1;д. цј И јгв совћтомЂ благодћтелвке свое охрабренЂ, бер®е бол']5 К1> Жехаи отиде, измоли отч, п1;га, џ у В1онастБтрЂ пође дозволенћ, и да мј Па| трјаршескЈ рћчб свого, да ће се на време изб Ј[онастБ1ра опетт. ј затворт. свои повратити, Како дакле испредт. очда ТЈрски измакне, отма, 0јто берже могао, у Патрхаршгш нолети, п1;што добра свогћ и Патр1нршески драгоцћностш на којј'1; иатовари, пакЂ онда са своима домашнБИма и слЈгама таино к'б ЦарскоМЂ станЈ потерчи. КаДЂ већЂ ј и'1;ко безопасно м&сто нзб-ћгне, оеда одатле на све стране, и кђ наизнатнјима племенима и дозшродицама СербсКима писма оправн, ј коима и' совћтоваше и побЈ^аваше, ) да се Јвдно скЈпе, да сђ цћлБШЂ домородицама своима крозЂ ТЈрке провЈКЈсе , и кђ Царскомђ станЈ доћи незакоснЈ, ободравагоћи и' сЂтим%,како мј е Царскш ГенералЂ обћћао, да ће Сербскои воисци ј помоћБ ићколико тбхсућа конаника послати. СлЈшагоћи свогђ Патрјарха отвећЂ многе домородиц« Сербске 10 ГОша 1737 оставе куће и сва свон добра, и ПрОВЈКЈСе КрОЗЂ ТЈрке ; но ј пјтј тако зађј ј нћке непроходиме шЈме и гЈДЈре, да сј три дана тамо, залогаа х.тЛзба немагоћи, обћћанЈ | ЦарскЈ помоћв очекивали, гдћ мало отђ глади да ни сј сви пОЈМирали, Но већа 1 оштђ и жалостеја несрећа б-ћгагоће ове исподђ лрма ТЈрскогђ прадћдове наше на бе^рзо постигне; Тур-