Serbska pčela

- 40 -

ци сир-кчт. дознавше Патршрхово и Народнј; б -ћганћ пођу за нвима, и стигнјвши и ' едне ли твјмђ мачемЂ изс4ку, а друге ј робство отведу, Самт, ЛаКЋ Патр1нрхЂ сђ отвећЂ малвш-в числомђ Народа едва сђ великомЂ мјкомђ ј стакт, Царск1И побћгне, и главу свого живј изђ Тјрски рјкј избави 49). Колико в Јправо народа СербскогЂ овомђ несрећномЂ приликомЂ живо та свогђ лишилосе, лако се опредћлити не мо же: ништаман^ не можемО се нимало посјмннти, да разнрени МЈселмани ни сј , као што е и самЂ ПатрЈнрхЂ ммсл'10, до 80,000 ДЈша међ^ народомЂ нашимЂ отђ нвјовм т^ћла разстави.ш. Крвожеднв1 ТЈрака ненаситими мачеви шта нн сј бм..и ј станш јчинити надЂ невиномЂ д^цомђ , слабачкимЂ старцима и женама, кон сј или безЂ орЈжа спокоиногђ приб ^жишта себи тражили, или, немогЈћисе отђ спетм домопине свое огнБИШта лако отиснјти , надЂ гробовима прадЈздовскнма жалостнЈ свого и горкЈ сј Д ^ Ј оплакивали, шта ни сј, велимЂ починити могли онда НарочнО, кадЂ е псте отђ Народа пре зрћне крвнике сђ едне стране наижешће „освстолгобје," а сђ дрЈге опетЂ Фанат1чество медско на наибезбожше отмаштенћ подпа .П' 11 ' вало и раздражавало? — НесреЈпши оваИ НародЂ Сербск1и догађаи нигда се неће Ј № обштинскои повћстници као дћло ТЈрскоГ®

49) 6. 11, 187 — 194 —