Serbska pčela

13

гд-1; одма прилику нађу, дп ш непрјателћи запамте п ). Ш панскш Воивода Моктемарт., кои е досадт. у великои нерадиности слушао, како наша воиска на твердннго Модену пуца, ноћу између 1? и 18 10|па изђ стана одђ КастелФранка крене се сђ воискомт., и на десну страну кђ По р];ци упути се. Но Сербско- Рватски граничарски коннници непрјателт.ско то помицан^ дознаду, пакЂ за тимђ плаовито на непрГнтел'1; иападну, заставницу н&Јову смету, многе између иепрјлтелн побхго, а многима прилику, да изђ воиске побћгну, даду 12 ). Да Монтемарово о Мјрандолм намћренБ осуети, заповБди Кралв Сардшскш, да 4000 конаника и 1000 Сербско-Рватски пћшака 13 ) низђ р];ку Панаро пођу, даМонтемару прелазакЂ преко исте рвке препрече. Ио МонтемарЂ одЂЦенто окрене се кђ Бондену,гдЈк 20 10ша преко три моста сђ 20 „Гренад1рски Компаша" и сђ нћшто кондника Панаро пређе. Између Мјрандоле и Вондено наивише ако е стаало до 2000 Сербали Граничара и н^ћшто Шемонтезски конаника; зато да е МонтемарЂ своиски насгонвао, могао е не само сагозЂ са Млрандоломк отворити, него гоштђ и знаменитми Авсгрјисхаи Магаз1НЂ у Реверу освоити. Кралв Сард1нск1и старагоћи се о томђ , пошлБ изђ стаиа свогђ 400 Рватски Сербалн кђ чувателвима магазша у помоћћ, а 28 10н1н и твердишо

11) Авст. Л4;т. 1829 г. Ч. 8. 128. 128 ,9. — 13) Иети стр. 129.

12) Иети стр.