Serbska pčela

15

сачиннвато; одкудЂ се нсно, продужи дал1> ТраЈНЂ, види, да е онђ одвећх. паметно рад10, што сђ тако ЗЛОЛ1Б1СЛећоЗ№ воиском-б с „тк 80 иће! §еб1пп<:еп Тгирреп") ни е пред-в неирјателћ изшпао. бдва седаит. дана прође, а ТраунЂ наново 14 Ноем. Царици ави, да су отишавши већЂ изђ стана Рватско-Сербски воиници послане за нвима воиничке чиновнике послЈшали,и опетЂ натрагв кђ воисци дошли; пакЂ да ће имђ и онђ поступакЂ оваи одђ сво8 стране опростити 15 ). Велико и иространо бн се пол ћ за многа пмтаиа и одговарана приликомт. овогђ едногЂ догађад отворило, на комђ б&1 се не само оновремена АвстршскогЂ Царства повћстница болћ осв"ћтлити могла, но гдћ бх,1се шштђ и воиничкш оновременв1 предкова наши ДухЂ, витежске нвшве добродћтел&и и ц];лв!и народнћгЂ нб 10 вогђ живота начинЂ, а може бмти и гдћкои характерски недостатци нбјови у правои св010и свћтлости показати морали: но мм не докучушћи засадЂ то, да ли су ови наши у 1талш предци збогЂ тога заставе Царичине уеданпутЂ оставлали и кућама своима одлазити намћравали, или што се ни су до тогђ доба на строгу воиничку ограниченостБ научили бвми; или што имђ се гхо нбшвои мбгсли неправда какова одђ Управителд воинички покраи свхш нбшвб! велики заслуга чинити морала; или што су имђ куће нбшве , жене и дћца одвећЂ лко иа сердцу лежала; или шго су можз бити

15) Исти ст. 141.