Serbsko-russkій slovarЬ
429 Пѣт — Рад 430 Пѣтушиться, шуеь, кокотитп се, кокодшти ее. Пѣтушій, пр. петлов. Пѣть, ною, певати, попевати, појати. Пѣхота, ж. пешништво, пешадија. Пѣхотинецъ, нца, пешак. Пѣхотный, пр. пешачки. Пѣшѳходецъ, дца, пешак. Пѣшеходка, ж. која пеше иде. Пѣшеходный, пр. пешачки. Пѣшеходня, ж. пешачење. Пѣшеходство, ср. пешачеље. Пѣшеходъ, н. пешак. Пѣшечкомъ, нар., см. Пѣшкомъ. Пѣшій, пр. пешачки. Пѣшка, ж. солдат (у шах игра). Пѣшкомъ, нар. пеше, пешице. Пѣшня, ж. полуга с дрвеним дршком. Пядень, ж. рогуша. челерак, пед. Пядь, ж., см. Пядень. Пялѳніе, ср. пружање, отезаље, бечеље (очпју). Пяленный, пр. ђерђевски. Пялить, лю, затегнутп, разапети Пяльцы, мн., ж. ђерђеФ. Пясликъ, м., см. Пасленъ. Пястать, аю, шьеснутн дланом, заграбитп целом руком; дете љуљати на рукама. Пята, ж. пета. Пятакъ, м. петак. Пятачекъ, чка, петачиЬ. Пятерикъ, м петкомада. Пятерицею, нар. пет пута. Пятеричный, пр. петаструки. Пятерка, ж, петорица; въ картахъ — петипа. Пятерня, ср. петорка, петоро. Пятеро, числ., петина, петоро. Раба, ж. робшьа, слушкиња. Раболѣпіе, ср. понижнвање, улизивање. Раболѣпный, пр. преводичан, преводљив Раболѣнствованіе, ср. улизивање, ропско слуЖ6Њ6. Раболѣпствовать, ую, улизивати се. Работа, ж. посао, радња, наручбина; рад, справа, работа; намет; швейная — швело. Работанье, ср. пословање, работање, рађење. Работать, аю, пословати, работати, раднти, трудити. Работникъ, м. посленик. Работница, ж. послешща. Работный, пр. послени. Рабочій, пр. работнн, тежатни, радни. Рабскій, пр. робов, ропски. Рабство, ср. робље, робовање, служност. Рабствованье, ср. робивање. Рабъ, м. раб, роб. Рабынинъ, пр. робшьия. Рабыня, ж. раба, робиња. Раввинскій, пр. равински, учител.ски. Раввинъ, м. равин, чивутски учитељ. Равендукъ, м. равентух, врста сечелтуха. Равенство, ср. равнода, једнакост. Равненіе, ср. равнење, једначење. Пятиверстный, пр. од пет врста. Пятиглавый, пр. од пет глава. Пятигранникъ, м. пентаедар. Пятидесятилѣтіе, ср. педесетогодшшыща. Пятидесятникъ, ы. педесетничар. Пятидесятница, ж. духови. Пятикратный, пр. петорогуб. Пятилистникъ (ірііперіеіоіііші), м. петопрста, петопрстац, петопрсница. Пятильня, ж. свезка од педесет повесама (лана); моченица. Пятилѣтіе, ср. петогодишљица. Пятина, ж. петина, петп део. Пятисотый, пр. од пет стотина. Пятитысячный, пр. од пет хи.ъада. Пятиться, чусь, туљитн се. Пятиугольникъ, м. петокуЬе. Пятка, ж. луб, пета, мрасе. Пятнадцатый, пр. петнаестн. Пятнадцать, числ. петнаест. Пятналыцшсъ, м. који брља. Пятнать, аю, брљати, прьати; ОФлекати. Пятнистый, пр. ыаЬав, местичав. Пятница, ж. петак, петка. Пятничать, аю, постити петак. Пятничный, пр. петкови. Пятно, ср. мрља, љага, маћа, отруна; родимое — младеж, мадеж. Пятноватый, пр. иистичав. Пятнышко, ср. педица. Пятокъ, тка, петина. Пятый, числ., петп. Пять, числ. пет, деторица. Пятьдесятъ, числ. педесет. Пятьсотъ, числ. петстотина. Пятью, нар., пет пута. Пячѳніе, ср. уступање, узмицање. Равнина, ж. раван, трзањ, раванца, равнина, плоснина; рѣчная — водораваље. Равно, нар. равно. Равнобедренный, пр. равнострани. Равновременный, пр. једновремени. Равновѣсіе, ср. сомиб>, боланца. Равноденственный, пр. кресов. Равноденствіе, ср. када су једнаки дан и ноЪ. Равнодушный, пр. нехајан. Равнозначащій, пр. равнозначеѣи. Равнолѣтіе, ср. једних година. Равномѣрный, пр. подједнакп, једнаке мере. Равнообразіе, ср. једнаки начин (у живлењу, ношљи, обича.јима и т. д.). Равнообразность, ж. једнакост. Равносиліе, ср. једнаке силе. Равносторонній, пр. равнострани. Равноугольность, ж. равноуголност. Равноцѣнность, ж. једнака цена. Равночисленный, пр. једнобројни. Равность, ж. суврст, једнакост. Равный, пр. раван, такмен. Равнять, аю, поравњивати; ся — поредити се, једначитн се. Ради, пред, заради, поради, ради, због.