Sion

22

да тим не ће бити задовољни читаоци. Но ако су приметили тешкоћу тога питања, онда су могли праведно посумњати, јесмо ли ми у стању да га успешно решимо. Али ми морамо обратити пажњу на то, како стоје природне науке према томе питању ? Другим речма: како учешће могу примити природне науке у решавању тога питања о човеку. 0 томе смо дужни да кажемо наше мишлење читаоцима. (Наставиће се).

Натедре јепаркија у Србији. (Наставак). 1., Епархија захумска или хумска. За време св. Саве, Захумље је припадало српској држави. С тога, уређујући јепископије у Србији, он је и у њему основао нарочиту јепископију с катедром, која се по имену целе области звала „Захумска или Хумска '). Гди је управо седео јепископ Захумски или Хумски, — не зна се поуздано. Ослањајући се на два летописа српска, од којих једпа говори, да је јепископ захумски постављен био у Столну, код храма св. Богородице, а други у Стону, код храма богородичног 2 ), мислити је, да је катедра била у Стону (Стагону), или у данашњој јужној Далмацији. Но иочем је варош Стон, била на самоме крзју Захумља, па шта више и ван његових граница, то се не да ни замислити, да је у њему била катедра јепископска. Нарочито ако узмемо у рачун ту околност, да је у наоколо била латинска и романска пасеобина, и да је у Стону одавно седео католички јепископ, онда је очевидно, да или ') Осем праве Захумске јепаркије, спомињу се још две: Милешевска и Петровска; ову иоследњу, зову још и Полу-ерцеговачка. 2 ) У Шафар. — Споменици р. 59, и 69; и у Речиику Ђ. Даннчића, под речју С тонђ.