Sion

55

дити и боље штедити, треба га за то спремити, васпитати. То је истина дужи пут, али је сигурнији и што је поглавито, он опет најбрже води к цељи. „Преко је прече, али је около ближе", вели народна пословида. Кад без знања не можемо како ваља да кућимо нн нашу малу приватну кућу, онда како ћемо без знања кућити ту општу народну кућу ? А међу тим ми смо природним правом, па ево и данашњим уставом позвани да се бринемо и о тој општој, народној кући. „Тешко оној глави, вели наша пословица, којој невеште руке капу кроје". А ја велим: тешко оном народу, коме невеште руке законе кроје! У осталом та потреба народног васдитања тако је очигледна, да је сувишно о њој и говорити, па с тога ја и не ћу више о томе да говорим, него ћу да обратим пажњу на друге стране тога питања, које нису тако очигледне и о којима нису сви сугласни, а на име, хоћу да одредим правац народног васпитиња и да обележим услове од којих зависи његов напредак. Што се, тиче правца о томе су и учевни људи различног мњења. Тако једни препоручују правац класички; а други правац реалистички. Но ти термини класички и реалистички не узимају се данас у опом смислу, у ком су се некада узимали, или боље рећи, они су данас нзгубили свој прави смисао. Класичким звало се некад оно, што је по општем мњењу тако савршено, да може служити за узор. У том смислу класички правац заслужује препоруку. И доиста, шта се више и пожелети може, него да се народном васпитању да такав правац који може служити за узор. Али они, који данас заступају тај правац и не мисле то, него са свим нешто друго, а на име: да се ми данас у васпитавању угледамо на старе Грке и Римљане; да се васпитавамо онако, као што су се они васпитавали, па да можемо радити, мислити и писати онако, као што су они радили, мислили и писали. У том смислу класички правац ја не само што не одобравам, него