Sion

57

своје стручне вештине, немају и опште човечанског образовања и грађансгшх врлина, Ево шта о томе каже чувени публициста и скупштинар Француски Вашеро: „Стручно знање, вели он, не даје човеку све, што му је васпитаве дужно дати. На пример саме математичке и физичке науке не могу човека потпуно развити. Науке те без сумње много припомажу развитку духа, упражњавањем моћи проматрања и суђеаа. Али ако је вредност човека поглавито у његовом карактеру, личном достојанству, чуству правде и слободе: магематичке и Физичке науке не баве се тим врлинама. Саме за себе и сведене само на своје изворе, оне развијају таке способности, што чине човека изврсним оруђем; оне спремају агенте и званичнике, а не људе. Томе би се, наравно, тешко веровало, кад се не би искуством осведочило, да често и најчувенији духови, и највеће занатАијске способности остају без развитог моралног чуства. Колико има занатлија, инжињера, књижевника, научењака, који нису прави људи! Налазимо често људи, који све знају, све разумеју; али не знају и не разумеју прву науку, еауку о дужности, праву и слободи!" Ја се у томе потпуно слажем са мишљењем овог знаменитог књижевника и по томе не могу одобрити ни реалистички правац у том смислу, у ком се он данас разумева и препоручује, то јест, као искључиво стручну спрему. Наравно, треба неговати стручно знање, али исто тако треба и опште; једно без другога не вреди много. По томе васпитање треба да обухвати све праве потребе народне, све истинске способности човечије; оно не сме занемарити ни једну потребу, не сме забаталити ни једну способност. Па за то они, којима је поверено да дају правац народном васпитању, треба добро да проуче, које су праве потребе народне, па да удесе васпитање тако, како ће оно све те потребе 11одмиривати; треба да проуче које су истинске сиособности човечије, па да васпитање удесе тако, како ће оно све те способности шмједНаКО раЗВИЈаТИ. (Сврлшћесе.)