Sion

75

Поред та два услова, која вреде за школско васпитање, треба још да споменемо и трећи услов, који вреди за народно васпитање у опште, како оно у школи, тако и оно ван школе: тај трећи услов јесте слобода. „Васпитање је нужно, вели један од најбољих наших књижевника, да би се слобода одржала и разумно употребила; али је и слобода за васпитање нужна". 1 ) У средњем веку, веку мрака и незнања, кад су народним васпитањем управљали они привилегисани сталежи, који су сва права себи приграбили, а све дужности народу оставили , није се допуштала слобода васпитања за то, да неби народи тим нутем брзо догали до свести и увиђавности, да су сва преимућства њихових бездужних великаша измајсторисана и незаконита. Они су тада васпитавали народ само у толико, у колико да уме вршити задате му дужности, поштоватн повластице својих великаша и чувати се слободе, којом су га они плашили, као неким бауком! Отуда и дан-данашњи, кад је идеја једнакости и братства проникла кроз све слојеве друштва људског и кад нико нема правог интереса да спречава слободу васпитања, траје још онај страх од слободе, који су умели мрачњаци да улију у безазлено срце простог народа, да се он и данас готово више боји слободне мисли, него рђавог дела. Крајње је време, да се једном отресемо те неосноване плашње, која миого смета успеху народног васпитања. „Може се рећи, да се слобода и васпитање узајамно осигуравају и наиред покрећу. У слободи сваки дели бригу о свему, што се свију тиче; ту се јавно проматра и осветљава не само унутрашњи живот народа, него и његове свезе са осталим светом. Слобода отвара свима члановима друштка поље јавних поелова и тиме развија општу свест и општу љубав за добро свију и свакога; она гаји у друштву сугласност осећања, мишљења, интереса. Слободним и јавним пре-

*) Види полпт. речник В. Јовановића свеска В. „Васпитање".